Читаем Solaris полностью

Takva je, dakle, bila prva slika, početak iz koga se izdvajao moj san. Oko mene je nešto čekalo na poziv, na moju saglasnost, na unutrašnje klimanje glavom, a ja sam znao, ili, tačnije, nešto u meni je znalo da ne treba da podlegnem nerazumljivom iskušenju, jer što više — ćutke — obećavam, tim strašniji će biti kraj. Ali, u stvari, to nisam znao, jer bih se tada valjda bojao, a strah nisam osećao nikad. Čekao sam. Iz ružičaste magle što me je okružavala izdvajao se prvi dodir, a ja, bespomoćan kao klada, zaglibljen negde duboko u onom što kao da me je zatvaralo, nisam mogao ni da se povučem, ni da se pomerim, a ono je ispitivalo moj zatvor dodirima, slepim i videćim istovremeno, i to kao da je već bila ruka koja me je stvarala; do tog trenutka čak nisam imao ni vida, i tada ugledah — pod prstima što su pipajući prelazili preko mog lica izdvajale su se iz ništavila moje usne, obrazi, i što se više taj dodir, izlomljen u beskrajno sićušne deliće, proširivao, ja sam dobivao lice i torzo koji diše, pozvan u život tim — simetričnim — aktom stvaranja: jer i ja, stvaran, stvarao sam sa svoje strane, i pojavljivalo se lice kakvo nikad još nisam bio video, tuđe, poznato, trudio sam se da mu se zagledam u oči, ali nisam mogao to da učinim, jer je još sve bilo u izmenjenim proporcijama, jer nije tu bilo nikakvih pravaca, te smo se samo u nekom molećivom ćutanju međusobno otkrivali i postajali — a ja sam bio već živi ja, ali nekako kao bezgranično uvećan, a ono biće — žena? — ostajalo je zajedno sa mnom u nepomičnosti. Bilo nas je ispunjavalo i bili smo jedno, a tada se naglo u sporost te scene, van koje ništa nije postojalo i kao da i nije moglo postojati, prokradalo nešto neizrecivo okrutno, nemoguće i protivprirodno. Onaj isti dodir koji nas je stvorio i koji se kao nevidljivi zlatni plašt sjedinio s našim telima, počinjao je da vrvi nečim. Naša tela, naga i bela, počinjala su da plove, da crne u uskovitlanoj bujici insekata koji su izletali iz nas kao vazduh, i bio sam — bili smo — bio sam bleštava, grozničava masa glistastog pokreta, masa koja se sažimala i raspadala, i to se nikako nije završavalo, produžavalo se u večnost, i u tom beskraju — ne! — ja, beskraj, urlao sam ćutke moleći da se to ugasi, da prestane, ali baš sam se tada rastrčao na sve strane istovremeno, i nadimao sam se patnjom izrazitijom od svake jave, patnjom koja je imala žarišta u crnim i crvenim daljinama, i koja se čas pretvarala u čvrstu skalu, a čas kulminovala negde u blesku drugoga sunca ili sveta.

To je bio najprostiji od pomenutih snova, druge snove nisam kadar da ispričam, jer izvori strave što su izbijali u njima nisu imali ničeg što bi im odgovaralo u budnoj svesti. O Harinom postojanju nisam u tim snovima ništa znao, ali takođe nisam u njima mogao da pronađem ništa od dnevnih sećanja i iskustava.

Bilo je takođe drugih snova, u čijoj sam se mrtvo okoreloj tami osećao kao objekat nekakvih vrednih, sporih ispitivanja koja se nisu služila nikakvim čulnim oruđem; bilo je to prožimanje, usitnjavanje, samonestajanje u potpunoj pustoši, a poslednji sprat, dno tih ćutljivih, uništavajućih ukrštavanja bio je strah, od koga bi mi, kad bih ga se samo setio tokom dana, srce počinjalo ubrzano da bije.

A jednolični dani, kao izbledeli, puni dosadne bez volje i mrzovolje prema svemu, vukli su se pospano u krajnjoj otupelosti, jer sam se samo noći plašio i nisam znao kako da ih se spasem; ostajao sam budan zajedno s Hari, kojoj san uopšte nije bio potreban, ljubio sam je i milovao, ali sam znao da mi nije bilo stalo ni do nje, ni do sebe, da sve radim u strahu da ne zaspim, a ona, iako joj nisam ništa ispričao o tim potresnim košmarima, mora da je nešto bila naslutila, jer sam u njenom zamiranju osećao svest o stalnom poniženju, i ničim to nisam mogao da sprečim. Rekao sam da za sve to vreme nismo viđali Snauta i Sartorijusa. Snaut je ipak svakih nekoliko dana davao znaka od sebe, nekad bi stigla cedulja, ali češće bi se javio telefonom. Pitao je nisam li zapazio kakvu novu pojavu, kakvu promenu, nešto što bi moglo da se objasni kao reakcija izazvana toliko puta ponavljanim eksperimentom. Odgovarao sam da ništa nisam zapazio, i postavljao sam njemu isto pitanje. Snaut je odricao samo pokretom glave u dubini ekrana.