Читаем Solaris полностью

Snaut je u to vreme postao isto onako nevidljiv kao i Sartorijus, pa čak i neuhvatljiviji od njega, jer više ni vizofon u radio-stanici nije odgovarao na pozive. Kretanjem Stanice neko je ipak morao rukovoditi, ali ne mogu reći ko je to bio, jer me se naprosto nije ticalo, ma koliko to možda čudno zvuči. Nedostatak reakcija od strane okeana takođe me je ostavljao ravnodušnim do te mere, da, posle dva-tri dana, ne samo što sam prestao na nju da računam ili da je se plašim, nego sam je bio potpuno zaboravio. Čitave dane provodio sam ili u biblioteci, ili u kabini s Hari, koja se vukla pored mene kao moja senka. Video sam da nam se zlo piše i da ovo stanje apatičnog i besmislenog odlaganja ne može da se produži do u beskraj. Morao bih nekako da ga prelomim, da promenim nešto u našim odnosima, ali i samu pomisao na bilo kakvu promenu gurao sam od sebe, nesposoban da donesem bilo kakvu odluku; ne umem to drukčije da objasnim, ali činilo mi se da se sve na Stanici, a naročito ono što je između mene i Hari, nalazi u izuzetno kolebljivoj, vratolomno nagomilanoj ravnoteži, i da njeno narušavanje može sve da pretvori u ruševinu. Zašto? Ne znam. Najčudnije je bilo to što je i Hari osećala, bar u izvesnoj meri, nešto slično. Kad mislim o tome sada, čini mi se da je ovaj utisak nesigurnosti, odlaganja trenutka pred nailazećim zemljotresom izazivala sama njena prisutnost, koja se nije osećala ni na koji drugi način, a koja je ispunjavala sve spratove i sve prostorije Stanice. Iako je možda postojao i drugi način da se ona odgonetne: snovi. Pošto nikad pre i nikad posle nisam imao takva snoviđenja, odlučio sam da ih zapisujem i samo tome treba zahvaliti što mogu bilo šta o njima da iznesem, ali i to su samo iskidani delovi, lišeni gotovo celokupnog svog stravičnog bogatstva. U okolnostima stvarno neizrecivim, u prostorima lišenim neba, zemlje, podova, tavanica ili zidova, boravio sam kao zgrčen ili zarobljen u meni tuđoj supstanci, kao da mi je celo telo bilo uraslo u mrtvu, nepomičnu, bezobličnu gromadu, ili, još bolje, kao da sam ja bio ta gromada, lišen tela, okružen najpre neizrecivim mrljama bledorumene boje, koje su visile u sredini sa osobinama potpuno drugačijim od vazduha, tako da su tek izbliza stvari postajale jasne, pa čak i preterano i natprirodno jasne, jer je u tim snovima moje neposredno okruženje svojom konkretnošću i materijalnošću prevazilazilo utiske jave. Budeći se znao sam paradoksalno osećanje da je java, prava java, bilo baš ono što sam sanjao, a da je ovo što vidim posle otvaranja očiju samo neka njena usahla senka.