Читаем Derviš i smrt полностью

- Ne znam, sine moj - rekao sam mirno. - Znam samo da će svako odgovarati pred Bogom za sve što učini. I znam da nisu svi ljudi krivi, već samo oni koji su krivi.

- Ne pitam zbog onih koji su učinili zlo, već zbog onih kojima je učinjeno zlo.

- Pitaš zbog sebe. Tebi je učinjeno zlo. Zato i ne znam da odgovorim. Ako kažem da nisu krivi, naljutio bih te, a nije ni pravo. Ako kažem da su krivi, podržao bih te u mržnji.

- Kakvoj mržnji? Koga ja mrzim?

- Ne znam. Možda i mene.

Sjedio je do prozora, zagledan u svoje sklopljene prste, iza njega je siv dan i oblačno nebo, slično njemu. Kad je čuo Hasanove riječi, naglo se okrenuo i pogledao me unezvijereno, iznenađeno, oštro, zaista s mržnjom. A onda je skrenuo pogled i rekao gotovo šapatom:

- Ja te ne mrzim.

- Hvala Bogu - rekao sam, žureći da ga smirim, bojeći se da ne ode, kao što je činio ranije. - Hvala Bogu. Želio bih da vratim tvoje povjerenje, ako je nestalo. Ako nije, još bolje. Cijenim nova prijateljstva, ona su ljubav koja nam je uvijek potrebna, ali stara prijateljstva su više nego ljubav, jer su dio nas samih. Ti i ja smo srasli, kao dvije biljke, oštetile bi se obadvije kad bi se odvojile, žile su nam isprepletene, i grane. A opet, mogli smo više nego da rastemo na istom busenu sjećanja, živeći svako svoj život. Mogli smo da budemo jedno. Žao mi je sad, zbog svega što smo propustili. Zašto smo ćutali? A znali smo da svaki od nas misli o onome što se desilo, to se ne može zaboraviti. Sebi zamjeram više nego tebi, stariji sam, s više iskustva. Brani me samo to što sam znao da je moja ljubav prema tebi uvijek ista. Na odstojanju me držala tvoja izdvojenost. Ljubomorno si čuvao svoju nesreću za sebe, kao što majmunica nosi svoje mrtvo dijete na prsima. Mrtve treba sahraniti, zbog sebe. Samo sam ti ja mogao u tome pomoći. Zašto me nikad nisi pitao o majci? Ja jedini znam sve o njoj. Nemoj da se grčiš, nemoj da se zatvaraš, neću reći ništa što bi te zaboljelo, volio sam i nju i tebe.

- Volio si je?

Glas mu je mutan, hripav, opasan.

- Ne boj se. Volio sam je kao sestru.

- Zašto kao sestru? Bila je kurva.

Uplašio me njegov izraz, nepoznat mi dotad, oštar, nemilosrdan, spreman na sve, iako sam znao da je grub i da muči sebe zbog tuge oživljene ovim prvim razgovorom o majci. Iznenadila me i divljina s kojom je raskopavao svoje rane. Zar toliko pati?

Rekao sam, smirujući ga:

- Surov si zato što ti je teško. Tvoja majka je bila dobra žena, žrtva a ne griješnica.

- Zašto su je onda ubili?

- Zato što su glupi.

Ćutao je, gledajući u pod, mogao sam da zamislim koliko mu je teško, iako sam, naježen, samo naslućivao strahotu njegove muke. A onda je upitao, pogledavši me neprijateljski, s posljednjom nadom da se neću odbraniti:

- A šta si ti učinio?

- Molio sam za nju uzalud. I odveo tebe, u drugo selo, da ne vidiš. Poslije plakao, skriven, sam, zgađen na ljude, a žaleći ih, jer su cio dan skrivali oči jedan od drugoga, zbog stida.

- Jedan dan nije mnogo. Ko je... Kako su je ubili?

- Ne znam. Nisam mogao da gledam. A nisam htio da pitam.

- Šta su poslije govorili o njoj?

- Ništa. Ljudi lako zaboravljaju ono čime se ne ponose.

- A ti?

- Otišao sam, uskoro. Stidio sam se, zbog njih. I žalio tebe, i nju, dugo. Tebe naročito. Bili smo prijatelji, boljeg nikad nisam imao.

Zatvorio je oči i počeo da se njiše, kao u nesvjestici.

- Mogu li da idem? - rekao je tiho, ne gledajući me.

- Jesi li bolestan?

- Nisam bolestan.

Stavio sam mu ruku na čelo, s naporom učinivši taj obični pokret, gotovo sam odustao, osjećajući kako mi dlan gori prije nego što sam ga i spustio. A kad sam mu dodirnuo vrelu kožu, jedva se uzdržao da ne odmakne glavu, neprirodno ukočen, kao da čeka nož.

- Idi - rekao sam. - Izmučili smo se ovim razgovorom i ti i ja. Treba da se naviknemo.

Izašao je, posrćući.

Naredio sam Mustafi da mu nabavi med, slao ga u šetnju, nagovarao da se ponovo prihvati prepisivanja Kur'ana, nudio da poručimo zlatnu i crvenu boju, a on je odbijao, postajući sve čudniji, i zatvoreniji nego ranije. Kao da mu je moja pažnja postala prava muka.

- Razmazićeš ga - rekao je hafiz Muhamed, tobože s prijekorom, ali nije bilo teško vidjeti da je zadovoljan. Uzbuđivala ga je tuđa dobrota, iako nikad nije htio sam da se veže za nekoga. Dobrota je za njega kao izlazak sunca: za gledanje.

- Oslabio je - rekao sam, braneći se. - Nešto se s njim dešava.

- Oslabio je, zaista. Da nije zaljubljen?

- Zaljubljen?

- Zašto se čudiš? Mlad je. Bilo bi najbolje da se oženi, i da izađe iz tekije.

- Koga da uzme? Tu u koju je zaljubljen?

-- Ne, nikako! Zar je malo djevojaka u kasabi?

- Vidim da nešto znaš. Zašto puštaš da pogađam?

- Pa, ne znam mnogo.

- Reci ono što znaš.

- Možda nije pošteno da govorim. Možda samo ja tako mislim.

Nisam navaljivao, znao sam da je u zabludi, a znao sam i da će reći. Njegovo tobožnje oklijevanje je smiješno, i počeo je razgovor da bi sve rekao. A bogzna šta je vidio i šta je u svojoj naivnosti zamislio. Nisam mnogo očekivao od njegova obavještenja.