Читаем Solaris полностью

Bio sam već tako visoko da osetih njegovo kretanje: ne samo što je plovio napred, guran udarima crnih mišića okeana, ne zna se kud, nego se takođe nagibao, čas na jednu čas na drugu stranu, neobično polako, a svaki od tih lepezastih nagiba pratio je otegnut, lepljiv šum mrke i žute pene što se slivala sa izronjenih rubova. Taj ljuljuškavi pokret dat mu je veoma davno, valjda još pri rođenju, a mimoid ga je zadržao zahvaljujući svojoj golemoj masi; razgledavši sa svog visokog mesta koliko se dalo, počeh oprezno da se spuštam dole; i tek tada — čudna stvar — razabrah da me mimoid uopšte ne zanima, da nisam došao ovamo radi susreta s njim, nego s okeanom.

Seo sam na oštru, ispucanu površinu, desetak koraka ispred helikoptera. Crni talas teško se uspuzao na obalu, raspljusnuo se i istovremeno izgubio boju; kad se povukao niz rubove stene su klizili, slivali se uzdrhtali končići sluzi. Spustih se još niže i pružih ruku prema sledećem talasu. Tada se verno ponovio onaj fenomen, koji su prvi ljudi zapazili gotovo pre sto godina; talas se pokolebao, povukao, oblio moju ruku, ali ne dotičući je ipak, tako da između površine rukavice i unutrašnjosti udubljenja koje je odmah promenilo stanje, postajući od tečnog gotovo mesnato, ostade tanak sloj vazduha. Tada digoh polako ruku, a talas, ili tačnije njegov tanki krak, pođe za njom uvis, stalno okružavajući moju ruku sve providnijom, prljavozelenkastom čahurom. Ustadoh, jer inače ne bih mogao da podignem ruku na veću visinu; nit pihtijaste supstance nape se kao ustreptala struna, ali se ne prekide; osnova potpuno raspljoštenog talasa, poput stvora koji čudno, strpljivo čeka kraj ovog eksperimenta, priljubila se uz obalu oko mojih stopala (takođe ni njih ne dotičući). Izgledalo je to kao da je iz okeana izrastao protegljivi cvet, čiji je pehar okružio moje prste, postajući tačan njihov negativ, ali koji ih ipak nije dodirivao. Povukoh se unatrag. Stabljika zadrhta i nekako kao nerado vrati se dole, a elastičan, kolebljiv, nepouzdan talas se uzdiže, upije u sebe i izgubi se sa ruba obale. Ponavljao sam tu igru, dok opet kao ono pre sto godina, jedan od narednih talasa ravnodušno otplovi dalje, kao da beše sit novog utiska, i ja sam znao da bih na novo buđenje njegove „radoznalosti” morao da čekam nekoliko časova.

Sedoh kao i pre, ali nekako kao preobražen ovom pojavom koju sam izveo, a koja mi je tako dobro bila poznata iz teorije; teorija ipak nije mogla, nije bila kadra da preda snagu realnog doživljaja.

U pupljenju, porastu i širenju ove životvorine, u svakoj od njegovih kretnji posebno i u svim zajedno ispoljavala se neka — htelo bi se reći — oprezna, ali ne plašljiva naivnost, koja se trudila da zaneseno i brzo upozna, obuhvati novi, neočekivano sretnuti oblik, i na pola puta je morala da se povuče kad joj je zapretila opasnost prekoračivanja tajanstvenim zakonom određenih granica. Kako je neizrecivo bila u kontrastu ova hladna radoznalost sa ogromnošću, koja je sezala u svom blesku do svih dalekih vidika. Nikad još nisam tako osećao njegovu ogromnu prisutnost, njegovo silno, apsolutno ćutanje, njegovo odmereno disanje pomoću talasa. Zagledan, zapanjen, silazio sam u nedostupne, reklo bi se, regione bezvlađa i, zbrisan u narastajućoj intenzivnosti, sjedinjavao sam se s tim tečnim, slepim kolosom, kao da sam mu bez najmanjeg napora, bez reči, bez jedne jedine misli praštao sve.