Читаем Solaris полностью

„Hoćeš da kažeš da si znao”, i nehotice povisih glas.

„Nisam. Naravno da nisam. Ali objašnjavao sam ti kako je. Svaki „gost” kad se pojavi gotovo je kao fantom, sem nesređene mešavine uspomena i slika, izvučenih iz svoga… Adama… u stvari je prazan. Što je duže ovde s tobom, tim više se očovečuje. Takođe se osamostaljuje, do određenih granica, razume se. Zato, što duže to traje, tim je teže…”

Prekide. Pogleda me ispod oka i dobaci nehotice:

„Ona zna sve?”

„Da, rekao sam ti već.”

„Sve? I to da je ovde već bila jednom i da si je ti…”

„Ne!”

Osmehnu se.

„Kelvine, slušaj, ako do te mere… šta ti, u stvari, nameravaš da učiniš? Da napustiš Stanicu?”

„Da.”

„S njom?”

„Da.”

Ćutao je kao da smišlja odgovor, ali u njegovom ćutanju je bilo još nečeg… ali šta to? Opet onaj neosetljivi dah zašušta u blizini, kao iza tankog zida. Snaut se pomeri u fotelji.

„Odlično”, reče. „Šta gledaš tako? Mislio si da ću ti stati na put? Učinićeš kako ushteš, dragi moj. Lepo bismo izgledali kad bismo, uza sve, počeli ovde još da primenjujemo prisilu! Ne nameravam da te ubeđujem, jedino ću ti reći: trudiš se — u neljudskoj situaciji — da se poneseš kao čovek. Možda je to i lepo, ali je uzaludno. Uostalom, nisam uveren ni da je to lepo, jer ono što je glupo ne može da bude lepo. Ali nije u tome stvar. Ti odustaješ od daljih ogleda, hoćeš da odeš, odvodeći je. Je li tako?”

„Da.”

„Ali to je takođe… ogled. Ne misliš?”

„Kako misliš? Da li će ona… moći?… Ako pođe zajedno sa mnom, ne vidim…”

Govorio sam sve sporije, najzad prekinuh. Snaut lako uzdahnu.

„Mi ovde svi primenjujemo nojevsku politiku, Kelvine, ali barem smo toga svesni i ne pravimo se plemeniti.”

„Ne pravim se ni ja.”

„Dobro, nisam hteo da te uvredim. Povlačim ovo što sam rekao o plemenitosti, ali nojevska politika ostaje na snazi. Ti je primenjuješ u posebno opasnoj formi. Lažeš sebe i nju, i opet sebe. Znaš uslove stabilizovanja sistema izgrađenog od neutrinske materije?”

„Ne znam. Ni ti ne znaš. To niko ne zna.”

„Dabogme. Ali znamo jedno: da je takav sistem nepostojan i da može postojati samo zahvaljujući neprestanom doplivu energije. Znam to od Sartorijusa. Ta energija stvara uskovitlano stabilizujuće polje. I eto: da li je to polje spoljašnje u odnosu prema „gostu”? Ili se izvor toga polja nalazi možda u njegovom telu? Shvataš li razliku?”

„Da”, rekoh polako. „Ako je spoljašnje, onda… ona… takav…”

„Onda će se pri udaljavanju od Solarisa sistem raspasti”, dovrši on umesto mene. „Ne možemo to da predvidimo, ali ti si već načinio ogled. Ona raketa koju si ispalio… još kruži, znaš. U slobodnim trenucima čak sam izračunao elemente njenog kretanja. Možeš da poletiš, da uđeš u orbitu, da se približiš i da utvrdiš šta se dogodilo s… putnicom…”

„Poludeo si!” prosiktah.

„Misliš? Dobro… a da je… dovučemo ovamo, tu raketu? To može da se učini. Ona je pod daljinskim upravljanjem. Vratićemo je iz orbite i…”

„Prestani!”

„Ni to nećeš? Postoji onda način veoma prost. Ne mora čak ni da se spusti na Stanicu. Svakako, neka kruži dalje. Povezaćemo se s njom samo radio-putem; ako je unutra živa, javiće se i…”

„Ali tamo već odavno nema kiseonika!” promucah prigušeno.

„Možda joj nije neophodan kiseonik. No, da pokušamo?”

„Snaute… Snaute…”

„Kelvine… Kelvine…” povika on gnevno, podsmevajući mi se. „Razmisli, kakav si ti čovek? Koga hoćeš da usrećiš? Da spaseš? Sebe? Nju? Koju? Ovu ili onu iz rakete? Za obe sigurno nemaš hrabrosti? Sam vidiš da to nikud ne vodi. Govorim ti poslednji put: ovo je, ovde, vanmoralna situacija.”

Odjednom začuh isto ono šuškanje kao maločas, kao da je neko noktima grebao po zidu. Na znam zašto me obuze neki pasivni, mulasti mir. Bilo je to kao da celu ovu situaciju, moju i njegovu, sve ovo oko nas — gledam iz velike razdaljine kroz obrnuti dogled: sve je izgledalo sitno, pomalo smešno, nevažno.

„Pa dobro” rekoh. „I šta, po tebi, treba da učinim? Da je uklonim? A sutra će se pojaviti ista, zar ne? I još jednom? I tako svaki dan? Dokle? Zašto? Šta ću time postići? A ti? A Sartorijus? A Stanica?”

„Ne. Najpre ti meni odgovori. Poletećeš s njom i, recimo, bićeš svedok sledećeg preobražaja. Za nekoliko minuta videćeš pred sobom…”

„No, šta ću videti?” rekoh zajedljivo. „Nakazu? Demona, šta?”

„Ne. Običnu, najobičniju agoniju. Zar si ti zaista već poverovao u njihovu besmrtnost? Uveravam te da umiru… Sta ćeš onda uraditi? Vratićeš se po… rezervu?”

„Prestani!” grmnuh stežući pesnice. On me je gledao pritvorenih očiju iz kojih je izbijala snishodljiva poruga.