Читаем Solaris полностью

„Slali su prosto pramen zrakova u okean i modulovali su samo jačinu prema različitim obrascima.”

„Da, znam za to. Već je Nilin to radio. I mnoštvo drugih.”

„Da, ali su primenjivali meko zračenje. Ovo je bilo tvrdo, pakovali su u okean sve što su imali, celu snagu.”

„To može da ima neprijatne posledice”, primetih. „To je narušavanje Konvencije četvorice i OUN.”

„Kelvine… ne izigravaj. Pa to sad nema nikakvog značaja. Gibarijana nema.”

„Aha. Sartorijus hoće da svali sve na njega?”

„Ne znam. Nisam s njim razgovarao o tome. To nije važno. Sartorijus smatra čim se „gost” pojavljuje uvek samo onda kad se budimo, da on onda očevidno izvlači iz nas produkcioni recept za vreme sna. Smatra da je naše najvažnije stanje — upravo san. Zato tako postupa. Sartorijus, dakle, hoće da mu pošalje našu javu — misli iz vremena kad smo budni — razumeš?”

„Na koji način? Poštom?”

„Viceve ćeš praviti kad budeš sam. Taj svežanj zraka biće modulovan moždanim strujama nekoga od nas.”

Odjednom mi sve postade jasno.

„Aha”, rekoh. „Taj neko sam ja. Je li?”

„Da. Mislioje na tebe.”

„Najlepša hvala.”

„I šta ti veliš na to?”

Ćutao sam. Ne govoreći ništa on polako pogleda na Hari koja je sedela udubljena u čitanje i vrati pogled na moje lice. Osetih kako bledim. Nisam to mogao da sprečim.

„Dakle?…” reče. Slegoh ramenima.

„Te rendgenske propovedi o čovekovoj velikodušnosti smatram ludorijom. I ti takođe. Ili ti možda ne smatraš?”

„Stvarno?”

„Stvarno.”

„Onda vrlo dobro”, reče i osmehnu se, kao da sam ispunio njegovu želju. „Znači, ti si protiv te Sartorijusove istorije?”

Nisam još shvatio kako se desilo, ali iz njegova pogleda pročitah da me je odveo kud je hteo. Ćutao sam, jer šta sam mogao sada da kažem?

„Odlično”, reče. „Jer ima još i drugi projekt. Da se preradi Rošova aparatura.”

„Anihilator?…”

„Da. Sartorijus je već obavio uvodna izračunavanja. To je realno. I čak neće zahtevati veliku snagu. Aparat će biti aktivan danonoćno kroz neograničeno vreme, stvarajući antipolje.”

„Če… čekaj! Kako to zamišljaš?”

„Vrlo prosto. Biće to neutrinsko antipolje. Obična materija ostaje bez promena. Uništenju podležu samo… neutrinski sistemi. Razumeš?”

Zadovoljno se smeškao. Sedeo sam poluotvorenih usta. On polako prestade da se osmehuje. Gledao me je ispitivački, namrštena čela i čekao.

„Prvi projekt „Misao”, znači, odbacujemo. Je li? A drugi? Sartorijus već radi na njemu. Nazvaćemo ga „Sloboda”.”

Zatvorih za časak oči. Odjednom se odlučih. Snaut nije bio fizičar. Sartorijus je isključio ili uništio vizofon. Vrlo dobro.

„Ja bih ga nazvao „Klanica”…” rekoh bez žurbe.

„Sam si bio kasapin. Ili možda nisi? A sada će to biti već sasvim nešto drugo. Nikakvih „gostiju”, nikakvih tvorevina F — ništa. Već u trenutku pojave materijalizacije — nastupiće raspad.”

„To je nesporazum”, odgovorih vrteći glavom; smešio sam se i nadao sam se da mi je osmeh bio dovoljno prirodan. „Nisu to moralne skrupule, nego nagon samoodržanja. Ja neću da umirem, Snaute.”

„Šta?…”

Bio je iznenađen. Gledao me je podozrivo. Ja izvukoh iz džepa zgužvanu cedulju s formulama.

„Ja sam takođe pomišljao na to. Čudiš se možda? Pa ja sam prvi izneo neutrinsku hipotezu, zar ne? Pogledaj. Antipolje može da se pokrene. Za običnu materiju je neškodljivo, to je istina. Ali u trenutku destabilizacije, kad se neutrinski sistem raspada, biva oslobođena kao suvišak energija njegovih veza. Primajući na jedan kilogram mase mirovanja deset na osmu erga dobijamo za jednu tvorevinu F — pet do sedam puta deset na osmu. Znaš li šta to znači? Istovrednost malog uranskog tovara koji eksplodira unutar Stanice.”

„Šta ti govoriš! Ali… Sartorijus je morao to uzeti u obzir…”

„Možda i nije”, odrekoh sa zlobnim smeškom. „Vidiš, reč je o tome da je Sartorijus iz škole Frezera i Fažolija. Po njima sva energija veze u trenutku raspada biva oslobođena u vidu svetlosnog zračenja. Bio bi to naprosto snažan blesak, možda ne sasvim bezopasan, ali koji ne uništava. Postoje ipak i druge hipoteze, druge teorije neutrinskog polja. Po Kajatu, po Avalovu, po Sioni spektar emisije je znatno širi, a maksimum pripada na tvrdo gama-zračenje. Lepo je što Sartorijus veruje svojim učiteljima i njihovim teorijama, ali postoje i druge, Snaute. I znaš li šta ću ti reći?” nastavih videći da su moje reči ostavile na njega utisak. „Treba uzeti u obzir i okean. Ako je učinio ono što je učinio, sigurno je primenio optimalni metod. Drugim rečima: njegova akcija izgleda mi kao argumenat u korist ove druge škole — protiv Sartorijusa.”

„Daj mi tu cedulju, Kelvine…”

Pružih mu je. On naže glavu, trudeći se da raščita moje žvrljarije.

„Šta je ovo?” pokaza prstom.

Uzeh cedulju od njega.

„Ovo? Tenzor transmutacije polja.”

„Daj mi to…”

„Šta će ti?” upitah. Znao sam šta će odgovoriti.

„Moram da pokažem Sartorijusu…”