Читаем Raskršće sumraka полностью

„Ako smo okruženi neprijateljima, onda je kretanje napred jednako bezbedno kao povratak nazad ili skretanje u stranu. A i sve da je vraćanje ili skretanje desetostruko bezbednije, svejedno bih nastavila. Nameravam da izbavimo gospu Failu, makar morali da se probijemo između hiljadu psomraka i Troloka. Na to sam se zaklela!“

U odgovor se prolomi gromko klicanje. Krilati stražari povikaše i digoše koplja u vazduh tako da se crvene zastavice zavijoriše. Miris straha ostade da visi u vazduhu, ali zvučali su kao da su spremni da proseku put kroz bezbroj Troloka, samo da ne bi bili uniženi u Berelajninim očima. Galen im je zapovedao, ali svoju vladarku su voleli, uprkos lošem glasu koji ju je pratio zbog muškaraca. A možda delimično i zbog toga. Okrećući jednog muškarca koji ju je smatrao prelepom protiv drugog, Berelajn je sprečavala Tir da ne proguta Majen. Što se Perina tiče, jedva se suzdržao da se ne zablene zabezeknuto u nju. Njen miris zračio je odlučnošću! Galen povi sedu glavu u znak nevoljnog prihvatanja, a Berelajn klimnu kratko i zadovoljno pre nego što svu svoju pažnju posveti Aes Sedai pored kamena.

Masuri je prestala da maše rukama i sada je samo gledala u otiske, zamišljeno se lupkajući prstom po usnama. Bila je lepuškasta žena, ali ne prelepa, mada je to možda delimično bilo zbog bezvremenosti Aes Sedai, a možda je tome trebalo da zahvali i na skladnosti i lepoti svojih pokreta. Često je teško bilo oceniti je li neka sestra rođena u siromašnoj seoskoj porodici ili u veličanstvenom dvorcu. Perin ju je viđao pocrvenelu i besnu, iznurenu i na ivici živaca, ali uprkos napornom putu i životu u aijelskim šatorima, njena tamna kosa i odeća izgledale su kao da se o njoj stara služavka. Tggle Hala je kao da stoji u biblioteci.

„Masuri, šta si otkrila?“, upita Berelajn.

„Masuri, molim te. Masuri?“

To poslednje bi malo oštrije i Masuri se trže; kao da se iznenadila shvativši da nije sama. Lako je moguće da se jeste lecnula; po mnogo čemu bila je više kao da pripada Zelenom ađahu nego Smeđem, usredsređenija na delanje nego na razmišljanje, neposredna i nikada dvosmislena, ali svejedno je umela da se potpuno izgubi u nečemu što joj privuče pažnju. Sklopivši šake preko pasa, otvori usta - ali mesto da progovori, zastade i upitno pogleda Mudre.

„Nastavi, devojko“, nestrpljivo joj reče Nevarin, podbočivši se tako da joj narukvice zazveckaše. Kada se namrštila, više je ličila na sebe nego maločas, ali ni druge dve Mudre, kako je izgledalo, nisu sve to ništa više odobravale. Tri namrštena lica u nizu, kao tri bledooke vrane na plotu.

„Nismo te pustile to da radiš samo da bi zadovoljila svoju radoznalost. Hajde više. Reci nam šta si otkrila.“

Masuri pocrvene, ali smesta progovori, gledajući Berelajn. Mora da joj se ni najmanje nije dopalo što je grde u javnosti, bez obzira na to što svi znaju u kakvom je odnosu s Mudrima.

„O psomracima se zna prilično malo, ali ja sam ih na izvestan način proučavala. Prethodnih godina naletela sam na sedam čopora, na njih pet dva puta a na dva tri puta.“ Rumenilo joj je bledelo sa obraza i ona lagano poče da zvuči kao da drži predavanje.

„Neki drevni pisci kažu da postoji samo sedam čopora, a drugi kažu da ih ima devet, trinaest ili ističu neki drugi broj koji smatraju posebno značajnim. Ali za vreme Troločkih ratova, Sorelana Alsahan pisala je o ’stotinu čopora Senkinih pasa što love noću’, a još ranije Ivonel Baratija navodno je pisala o ’psima rođenim od Senke, u broju koji je košmaran za čovečanstvo’. Mada, lako je moguće da je Ivonel zapravo apokrifna. U svakom slučaju...“ Ona zamaha rukama kao da traži pravu reč.

„Miris nije odgovarajući izraz, a nije ni ukus. Osećaj koji prati svaki čopor jedinstven je i sa sigurnošću mogu da kažem da ovaj čopor nikada ranije nisam susrela, tako da znamo da broj sedam nije tačan. Bilo da je ispravan broj devet, trinaest ili neki sasvim treći, priče o psomracima daleko su češće od samih psomraka, a ovoliko južno od Pustoši izuzetno su retki. Još jedna retkost: u ovom čoporu lako je moguće da ih je čak pedeset. Uobičajena gornja granica je deset ili dvanaest. Korisna maksima: kada se dve retkosti nađu spojene, na to valja obratiti posebnu pažnju.“ Zastade, pa diže prst da bi naglasila taj stav, a onda klimnu kada vide da je Berelajn shvatila, i ponovo sklopi ruke. Nalet vetra zabaci joj žućkastosmeđi plašt preko jednog ramena, ali ona izgleda nije ni primetila da joj je sada hladnije.

„Tragove psomraka uvek prati osećaj žurbe, ali taj osećaj se razlikuje zavisno od niza činilaca, koji mi nisu svi poznati. Ovaj trag prati napeta mešavina... Pretpostavljam da bi se to moglo nazvati nestrpljenjem. To nije ni izbliza dovoljno snažan izraz - kao da se smrtonosna rana naziva ubodom igle - ali poslužiće. Rekla bih da njihov lov već neko vreme traje i da im njihov plen nekako izmiče. Inače, lorde Galene, šta god priče govorile, so ni najmanje ne škodi psomracima.“ Dakle, nije se baš potpuno izgubila u svojim mislima.