Читаем Derviš i smrt полностью

- Mrziš li me?

- Idi.

- Lakše bih podnio da me mrziš.

- Znam. Osjećao bi da i ti imaš pravo na mržnju.

- Ne kažnjavaj me ćutanjem. Pljuni me, ili oprosti. Nije mi lako.

- Ne mogu ni jedno ni drugo.

- Zašto si mi govorio o prijateljstvu? Sve si znao već tada.

- Mislio sam da si učinio slučajno, ili iz straha.

- Ne otpuštaj me ovako.

Nije molio ponizno, zahtijevao je. Ličilo je na hrabrost očajanja. A onda je zaćutao, obeshrabren mojom hladnoćom, i pošao prema vratima. Pa zastao i okrenuo se. Izgledao je dobar, gotovo veseo.

- Želio bih da znaš koliko si me izmučio govoreći mi o prijateljstvu. Znao sam da ne može biti istina, a htio sam da bude. Želio sam da se desi čudo. A čuda nema. Sad je lakše.

- Idi, Jusufe.

- Mogu li da te poljubim u ruku?

- Molim te, idi. Htio bih da ostanem sam.

- Dobro, idem.

Prišao sam prozoru, i zurio u sunčev zalazak, ne znajući šta gledam, nisam čuo kad je izašao, ni kad su se vrata zatvorila. Opet je tih i ponizan, zadovoljan što se sve ovako svršilo. Pustio sam pacova iz klopke, ne osjećajući ni velikodušnost ni prezir.

Pogled mi je lutao po brdima iznad kasabe i po prozorima kuća, na kojima je gorjelo predvečernje sunce.

Eto tako. I šta onda? Ništa. Sumrak, i noć, i svitanje, i dan, i sumrak, i noć. Ništa.

Znao sam da mi misao nije mnogo pametna, a bilo mi je svejedno. Čak sam gledao sebe nekako podsmješljivo, kao drugog: bolje bi bilo da traganje traje, bez prestanka, imao bih cilj.

Tada je u sobu ušao hafiz Muhamed, nahrupio zapravo, uzbuđen i uplašen. Gotovo sasvim izvan sebe. Pomislio sam, da bi trebalo samo da ga uhvati napad kašlja, kao i uvijek kad je uznemiren, pa bih morao sam da rješavam tajnu njegovog prestravljenog lica. Srećom, odložio je kašalj za docnije, i nekako izmucao da se Mula-Jusuf objesio u svojoj sobi, i da ga je Mustafa skinuo s konopca.

Pošli smo dole.

Ležao je na postelji, modrocrvenog lica, zatvorenih očiju, hripava daha.

Mustafa je čučao pored njega i napajao ga vodom, otvarajući mu stisnuta usta kašikom i debelim prstima lijeve ruke. Glavom nam je davao znak da izađemo. Poslušali smo ga i pošli u bašču.

- Nesrećni mladić - uzdisao je hafiz Muhamed.

- Ostao je živ.

- Hvala Bogu, hvala Bogu. Ali zašto je to učinio? Zbog ljubavi?

- Nije zbog ljubavi.

- Upravo je izašao iz tvoje sobe. Šta ste razgovarali?

- Izdao je moga brata, Haruna. Drugovao je s njim, i izdao ga. Sam je priznao.

- Zašto bi on izdao tvoga brata?

- Bio je špijun kadijin.

- Oh, gospode Bože!

Ovaj čestiti starac, koji je svoju čestitost hranio neiskustvom, lakše bi podnio da sam ga udario u lice, nego što sam mu iskustvo obogatio ovom prljavštinom.

Sjeo je na klupu, prihvativši se nemoćno za naslon, i tiho zaplakao.

Možda je tako i najbolje. Možda je to najpametnije od svega što se može učiniti.

11

Široka zemlja im je postala tijesna, srca su im osjetila usamljenost i tjeskobu.

Moje nespokojstvo se proširilo, prostrijevši se unazad: mislio sam kako sam opkoljen odavno, kako tuđe oči već dugo vrebaju svaki moj korak, čekajući da jedan bude pogrešan. A ništa nisam znao, hodao sam kao u snu, uvjeren da se sve moje tiče samo mene i moje savjesti. Moj duhovni sin bdio je nada mnom, po tuđem nalogu, ostavljajući mi od slobode samo prazno uvjerenje da je imam. Godinama sam zarobljenik, bogzna čijih i bogzna kolikih očiju. Osjećao sam se ponižen i stiješnjen, unazad, izgubivši i onaj slobodni prostor koji sam zamišljao kao svoj, prije nesreće. Oduzeli su mi ga, nije se više vrijedilo vraćati u sjećanje. Nesreća je počela mnogo ranije nego što sam je postao svjestan. Ko me sve nije držao na oku, ko sve nije osluškivao moju riječ, koliko plaćenih ili dobrovoljnih stražara nije pratilo moj put i pamtilo moje postupke, čineći me svjedokom protiv samoga sebe. Broj im je postajao zastrašujući. Išao sam kroz život bez straha i podozrenja, kao budala pored provalije, sad mi se čini provalijom i ravan put.

Kasaba se pretvorila u veliko uho i oko koje lovi svačiji dah i korak. Izgubio sam prirodnost i sigurnost, kad sam se susretao s ljudima. Ako sam se smiješio, izgledalo je da se ulagujem; ako sam govorio o nevažnim stvarima, izgledalo je da se krijem; ako sam govorio o Bogu i njegovoj pravdi, izgledalo je da sam glup.